Бецкий И.И., Воронцов А.Р., Шувалов А.И. [Письма к Вольтеру] / Сообщ. Д.Ф. Кобека // Русский архив, 1886. – Кн. 2. – Вып. 5. – С. 145-156.

 

 

ПИСЬМА РУССКИХ ЛЮДЕЙ К ВОЛТЕРУ.

 

Действие Волтеровых творений на внутреннее развитие нашего отечества в XVIII-м и начала XIX-го веков было так велико, что слова „волтерианец", „волтерианство" сделались именами нарицательными. Переводы Волтера и подражания ему появлялись безпрестанно, и был даже случай, что в глухой Тамбовской деревне завелась типография, где они печатались. Сильные умы, как Екатерина, граф А. Р. Воронцов и немногие другие, сумели, пленяясь им, относиться к нему самостоятельно; но большинство читающих людей оставалось под его умственным игом почти даже до времен Николая. Мы еще знали на нашем веку последних волтерианцев. Даже князь Вяземский и Пушкин в молодых своих произведениях исполнены Волтерова духа. Под тем предлогом, что Волтер писал историю Петра Великаго (весьма плохую, мимоходом будь сказано), проторена была дорога из Poccии в Ферней, и целая вереница Русских людей являлась туда на поклонение. Нижеследующия письма (подлинники которых находятся в богатом собрании редких рукописей Ивана Ираклиевича Куриса) изображают нам черты непосредственных сношений, в которых находились с Волтером трое Русских людей: старик Бецкий, граф А.И. Шувалов (человек средних лет) молодой граф А. Р. Воронцов. За примечания к этим письмам обязаны мы Дмитрию Фомичу Кобеке. П. Б.

 

Письмо И. И. Бецкаго к Волтеру.

                                        S-t Pétersbourg, ce 29 XI-bre 1765 v. s.

Monsieur.

Vos sentiments de reconnaissance pour les marques d'estime que S. M. I. rend à vos taleus, vont se renouveler par la réponse que j'ai l'honneur de vous envoyer de sa part, admirateur comme vous de cette auguste Princesse et iies vertus qui Tout rendue digne du throne. Elle

 

 

146

fera la gloire d'un siècle dont vous avez commencé à faire l'ornement, et si l'histoire nous a transmis ce qu'a fait Octave pour Horace, Virgile etc., la postérité saura de même le cas que Catherine aura fait de Voltaire.

Quant à moi, monsieur, sans vouloir usurper le titre de Mécène de ce nouvel Auguste, je ne néglige rien pour jouir des avantages qu'il pourrait me procurer. Exécuteur soumis de ses volontés, je n'ai d'autre

part dans ce qu'elle fait que l'obéissance, trop heureux d'être quelque fois le canal par lequel elle répand ses grâces.

Votre bagatelle, monsieur, m'a mis dans l'admiration; après l'avoir lue, je serais trop flatté d'en avoir de pareilles plus souvent. Il se trouvent ici comme ailleurs des zélés admirateurs de vos productions et qui en savent apprécier le mérite.

La lettre dont vous m'avez chargé pour m. Soltikoff lui a été rendue.

Faites-moi la grâce, monsieur, de me conserver une place dans votre souvenir et d'être persuadé de l'estime sincère avec laquelle j'ai

l'honneur d'être, monsieur, votre très-humble et très-obéissant serviteur

I. Betzky.

 

Перевод. С.-Петерб. 29-го Ноября 1765 года, ст. стиля. М. г. Ея Императорское Величество изъявляет знаки уважения к дарованиям вашим, и ваша признательность за оное возобновится вследствие ответа, который имею я честь препроводить к вам от нея. Я, также как и вы, поклонник этой августейшей Государыни и доблестей, соделавших ее достойною престола. Она прославит собою нынешний век, котораго вы начали быть украшением, и если история передала нам то, что сделал Октавий для Горация, Виргиля и других, то потомство узнает также, как Екатерина ценила Волтера. Что до меня, м. г., то, не присвоивая себе титула Мецената при сем новом Августе, я не упускаю ничего, чтобы пользоваться выгодами, которыя от того могу получить. Покорный исполнитель ея воли, я только моим повиновением принимаю участие в ея действиях, будучи слишком счастлив, когда мне доведется иной раз служить каналом, через который проливает она свои милости. Ваша безделка, м. г., восхитила меня. По ея прочтении, мне было бы очень лестно получать подобныя как можно чаще. Здесь, как и в других местах, есть горячие поклонники ваших произведений, умеющие ценить их достоинство. По вашему поручению доставлено г-ну Салтыкову письмо на его имя. Сделайте милость, м. г., сохраните мне место в воспоминании вашем и будьте уверены в искреннем почтении, с коим имею я честь быть вашим, м. г., покорнейшим и послушнейшим слугою И. Бецкий.

 

 

147

Примечание.

Иван Иванович Бецкий посылает Волтеру письмо императрицы Екатерины от 17 (28) Ноября 1765. Письмо это напечатано в сочинениях Волтера (изд. Бёшо, т. 62, № 4.524). Волтер находился в переписки с Бецким, как это он сам говорит, между прочим, в письме к Императрице от 11-го Декабря 1772 года (тоже изд., т. 68, № 6.455); но письма его, кажется, не сохранились.

В письме Бецкаго упоминается о Борисе Михайловиче Салтыкове. Сын сенатора М. М. Салтыкова и его жены, рожденной Шафировой, Салтыков воспитывался в Дворянской Гимназии в Москве. В 1757 году директор гимназии Мелиссино отправился в Петербург и взял с собою двух студентов и нескольких лучших учеников гимназии, в том числе и Салтыкова, для представления их И. И. Шувалову, который, в свою очередь, представил их императрице Елисавете. Произведенный в прапорщики, Салтыков отправлен был в Женеву, с жалованьем от Университета для продолжения учения. С ним же посланы были к Волтеру подарки И. И. Шувалова, чай и меха.

К Волтеру Салтыков явился в Maе 1759 года и сразу завоевал себе его расположение. Письма Волтера к И. И. Шувалову заключают в себе ряд похвал Салтыкову. С своей стороны, живя в Женеве, Салтыков постоянно писал И. И. Шувалову. Письма эти настоящия депеши о том, что делалось в тогдашнем местопребывании Волтера. К сожалению, только малая часть их напечатана князем П. А. Вяземским в приложениях к его труду о Фон-Визине.

Вскоре, однако, Волтер должен был изменить свое мнение о Салтыкове. В начале 1762 года сей последний уехал из Швейцарии и забыл о Волтере и об его гостеприимстве. В письмах своих Волтер часто жалуется и, как кажется, искренно, на это невнимание.

Когда именно Салтыков вернулся в Россию, я не знаю; но 1-го Марта 1765 года известный воспитатель цесаревича Павла Петровича Порошин записал в своем дневнике: „Сказывал Г. Н. Теплов и Салтыков, который прежде от Шувалова посылаем был к Волтеру, а потом был у Теплова. О Салтыкове сказывал он, что ныне от себя его отбросил, за дурным его поведением".

В 1768 году Салтыков участвовал, вместе с несколькими другими лицами, во главе которых стоял граф А. С. Строганов, в составлении обширнаго и любопытнаго проекта устройства публичной библиотеки и общества для печатания книг и переводов. Он именуется „сочинителем сего проекта" и находился в то время в Москве „уволен от дел". (Бибоигр. Записки, M. 1861, III, 70), Предприятие это не осуществилось, и дальнейшая затем судьба Салтыкова не представляет интереса.

 

 

148

Письмо графа А. П. Шувалова к Волтеру.

A Berlin, le 10 septembre 1777. Monsieur.

Mon cousin, ou mon oncle à la mode de Bretagne, m-r le général Chomvalow, qui retourne dans notre pays au moment que j'en sors, et que j'ai vu un instant ici, m'a dit,   monsieur,   que vous daignez   vous souvenir de moi et me conserver l'honneur de votre amitié. Permettez que je   vous  en   témoigne ma   très-vive reconnaissance.   Je suis votre admirateur et du moins votre disciple pour les sentimens.   C'est à vous que je dois et mon amour pour les lettres, et cette philosophie qui peut seule nous rendre heureux, en purgeant l'âme des préjugés dont on l'entache dès l'enfance. Si j'ai quelque goût c'est la lecture assidue de vos excellens ouvrages qui me l'a inculqué. Enfin, je n'oublierai jamais les politesses et les bontés que vous m'avez témoignées   à Ferney   il   y a treize ans. Je vous suis attaché par tous les liens. Je vais maintenant à Paris où je compte être dans six semaines au plus tard. Je ne serai pas content que je ne vous aie présenté mes hommages, ce que j'espère exécuter le printemps prochain,   si vous voulez bien me le   permettre. Mes plus beaux jours, monsieur, ont été ceux que j'ai passés dans votre château.

Depuis près de trois mois que j'ai quitté la Russie, j'ignore absolument ce qui se passe dans l'empire littéraire. Mes correspondances de Paris sont interrompues; je ne vois plus de journaux; en un mot, je ne sais rien. La seule nouvelle qu'on m'a débitée ici à Berlin, et que je crois une calomnie atroce, m'a pénétré de douleur. Elle concerne quelqu'un que vous honorez de votre amitié et avec lequel je suis trèslie: c'est de m-r de la Harpe dont il s'agit. On prétend que m-r Dorât s'est cruellement vengé de lui et que même il lui a fait signer un billet extraordinaire. Vous ne sauriez vous imaginer, monsieur, combien ce bruit est ici général, avec quelle complaisance des littérateurs médiocres (car je n'en connais point d'autres dans ces iiem-parts) le répètent et combien tout cela fait de tort à m-r de la Harpe. J'ai pris son parti hautement; j'ai dit que cette abominable histoire est un réchauffé de ce qu'un grand monarque a, dit-on, fait avec un gazetiev qu'il a fait maltraiter et dont il a pris un reçu. Cependant cette calomnie va infecter toute l'Europe. J'en pleure de colère. Voilà, monsieur, les armes lâches avec lesquelles on se venge aujourd'hui du mérite. Ne pouvant lui nuire on sème des bruits affreux; l'envie, désespérée de ne pouvoir rabaisser le talent, cherche à couvrir d'opprobre la personne. Voilà à quoi nous en sommes réduits vers la fin du 18-me

 

 

149

siècle; et Ton tolère ces turpitudes incroyables et qui ne peuvent être imaginées que par la plus vile canaille, à laquelle le dernier de vos paysans ne donnerait pas le couvert. Je tremble, que ces calomnies ne mussent à in-r de la Harpe dans l'esprit de quelques protecteurs augustes. On n'a pas le temps d'approfondir, et souvent une impression défavorable ne s'efface pas. Je suis loin de croire que m-г Dorât ait fait courir ce bruit infâme; ce sont les derniers des écrivailleurs, c'est la tourbe de la basse littérature qui l'aura imaginé et semé.

Vous savez, monsieur, que je ne connais point personnellement m-r de la Harpe. J'ai été frappé de son mérite que vous avez daigné former, et qu'on ne se lasse pas de persécuter. La juste admiration qu'il manifeste à votre égard a porté la rage de ses ennemis jusqu'à la démence. Tant d'oppression d'un côte et tant de talens de l'autre m'ont étonné. J'ai été touché de son sort et indigné de tant d'acharnement; dès ce moment j'ai été au devant de lui; nous nous sommes liés par lettres. Ses ouvrages portent l'empreinte d'une belle âme, je lui ai donné des marques de mon estime. J'ai imprimé ce que je pensais de lui. Il faut avoir le courage de louer ce qui est louable, dût-on se mettre tout le monde à dos. Heureusement, m-r de la Harpe a votre amitié et celle du petit nombre des bons esprits qui sont en France et même ailleurs. Voilà ce qui le soutient sans doute au milieu de ses dégoûts accumulés. Si les Barmécides ou Menzikow réussit, on dira qu'il a assassiné quelqu'un. Je ne désespère de rien.

Faites-moi la grâce, monsieur, de me dire uiï mot, de m'éclaircir du moins l'altercation que notre ami a pu avoir avec Dorât. Daignez m'écrire à la poste restante à Strasbourg, où je serai dans un mois, et où des affaires particulières me retiendront quinze jours. Permettez même que j'envoie les extraits de votre lettre à Berlin. Votre destin, monsieur, est de nous donner des ouvrages admirables et de punir la calomnie; vous rendrez un service essentiel à m-r de la Harpe. J'ai l'honneur d'être avec un attachement respectueux, monsieur, votre trèshumble et très-obéissant serviteur le comte de Chouwalow.

 

P. S. Je n'écris point sur cet objet à m-r de la Harpe. Je le ferais peut-être mourir de chagrin. Puisse-t-il apprendre l'insulte en apprenant qu'elle est punie par la plume la plus éloquente de son siècle.

 

P. S. On conte cette abominable histoire avec des détails affreux. C'est ainsi qu'on outrage un académicien, un homme qui a l'honneur d'être votre confrère à la première académie du royaume; des gens du monde

 

 

150

et de marque en parlent déjà, ainsi que les gens en us dont la Germanie abonde. Pardonnez mes ratures: la poste part dans un moment; je n'ai pas le temps de récrire.

 

Перевод. Берлин, 10-го Сентября 1777. M. г. Мой кузен или, как говорят в Бретани, мой дядя, генерал Шувалов *), который возвращается в нашу сторону в то время как я ее покидаю, и котораго я на минуту видел здесь, сказывал мне, м. г., что вы удостоиваете вспоминать обо мне и сохранять мне честь вашей дружбы. Позвольте засвидетельствовать вам за то мою живейшую признательность. Я ваш почитатель и, по крайней мере в чувствах, ваш выученик. Вам обязан я любовью моею к словесности и тою философиею, которая одна соделывает нас счастливыми, очищая душу от предразсудков, омрачающих ее с самаго детства. Ecли y меня какой вкус, то он развит во мне прилежным чтением ваших превосходных творений. Наконец, я никогда не забуду любезностей и ласок, которыя вы мне оказали, тринадцать лет тому назад, в Фернее, и я всячески привязан к вам. В настоящее время еду в Париж, куда разсчитываю попасть не позже шести недель. Я не буду доволен, если не выражу вам лично моего почтения, что и сделаю с вашего позволенья будущею весною. Лучшие мои дни, м. г., суть те, которые провел я в вашем замке. Почти три месяца, с тех пор как выехал я из России, решительно ничего не знаю, что происходит в царстве словесности. Моя переписка с Парижем прервалась; не вижу журналов; словом, ничего не ведаю. Единственная новость, которую передали мне здесь в Берлине, и которую почитаю я за жестокую клевету, наполнила меня горестью. Она относится до человека, котораго вы удостоиваете дружбою и к которому я очень привязан. Это г-н Лагарп. Говорят, будто г-н Дорат жестоко отомстил ему и будто даже он заставил его подписаться под необыкновенною запискою. Вы не можете себе представить, м. г., как много здесь об этом толкуют, с какою радостью повторяется этот слух посредственными литераторами (других в здешней трущобе я не знаю) и как все это вредит г-ну Лагарпу. Я открыто принял его сторону; я заявил, что эта мерзкая история есть повторение того, что, говорят, сделал один великий монарх с газетчиком: он опозорил его и взял от него росписку. Между тем такая клевета будет позором для всей Европы. Я плачу с досады. Вот, м. г., какими ныне подлыми средствами мстят за достоинство. Не имея возможности вредить, сеют отвратительные слухи: зависть, отчаявшись в возможности унизить дарование, прибегает к личному оскорблению. Вот до чего мы доведены в конце XVIII-го века, и никто не возстает против невероятных низостей, выдумать которыя способна лишь самая подлая каналья, какую не допустит к себе

*) И. И. Шувалов был двоюродный дядя писавшему. П. Б.

 

 

151

в дом последний из ваших крестьян. Я опасаюсь, чтобы эти клеветы не повредили г-ну Лагарпу во мнении некоторых августейших покровителей. Разобрать дело поглубже бывает недосужно, и неблагоприятное впечатление часто остается неизгладимо. Не полагаю, чтобы проклятый слух этот был пущен г-м Доратом; его выдумали и распространили самые дрянные из писак, принадлежащие к подонкам низшей литературы. Вы знаете, м. г., что лично я не знаком с г-ом Лагарпом;  но я пленен его достоинствами, которыя образовались благодаря вам, и которыя подвергаются неустанному преследованию. Справедливое поклонение, которое воздает он вам, ожесточило врагов его до бешенства. Я не мог не удивляться такому угнетению с одной стороны и такому дарованию с другой. Я почувствовал участие к его судьбе и негодование к такому озлоблению, и с той поры я стал предупредителен к нему, и занятия словесностью сблизили нас. Сочинения его отражают в себе прекрасную душу, и я заявил ему знаки моего уважения. Я напечатал, что о нем думал. Нужна отвага для того, чтобы хвалить достойное хвалы, даже еслибы все за то отвернулись от тебя. По счастию, г-н Лагарп пользуется дружбою вашею и немногих здравомыслящих людей во Франции и даже в других странах. Без сомнения, это и поддерживает его в накопившихся неприятностях. Если „Бармесиды" или „Менщиков" будут иметъ успех, про него скажут, что он убил кого-нибудь. Я всего ожидаю. Сделайте милость, м. г., скажите мне словечко и разъясните по крайней мере, что такое могло произойти между нашим другом и Доратом. Удостойте написать ко мне до востребования в Страсбург, гдe я буду через месяц и гдe частныя дела задержат меня на двe недели. Позвольте даже мне послать извлечение из вашего письма в Берлин. Ваше призвание, м. г., давать нам удивительныя произведения и карать клевету; вы окажете г-ну Лагарпу существенную услугу. Имею честь быть с почтительною привязанностью, м. г., вашим покронейшим и послушнейшим слугою, граф Шувалов.—

P. S. Г-ну Лагарпу я не пишу об этом; а то, пожалуй, он умрет от огорчения. Пусть он узнает про оскорбление в одно время с известием, что оно наказано самым красноречивым пером нашего века.—

P. S. Эту мерзкую историю передают с отвратительными подробностями. Так обижают академика, человека, пользующагося честью быть вашим собратом в первой академии королевства. Люди светские и значительные уже говорят о том, равно как и люди, имена которых кончаются на us и которыми изобилует Германия. Простите мнe поправки; почта сию минуту отправляется; не имею времени переписывать.

 

Примечание.

Сведения о сношениях Волтера с графом Андреем Петровичем Шуваловым собраны в биографии последняго, помещенной в „Русском Архиве" (1881 года,  кн. III-я, стр. 241, след.). Уволенный в заграничный отпуск указом 15-го Ноября 1776 года, граф Шувалов

 

 

152

встретился в Берлине с своим дядею И. И. Шуваловым, возвращавшимся в Петербург после 14-летняго пребывания в чужих краях (где, между прочим, он в Ноябре 1773 года посетил Волтера в его Фернее). Мы не будем разсказывать ссору Дора с Лагарпом, кончившуюся, если верить ходившим тогда слухам (Записки Башомона под 24-м Апреля 1777 г.), дракою, так как это не представляет интереса для Русских читателей. Для биографии графа Шувалова любопытен сообщенный им в этом письме факт, что, не смотря на двукратное пребывание его пред тем в Парижe в 1755 и в 1765 годах, он не был лично знаком с Лагарпом и первый начал с ним переписку.

 

Два письма графа А. Р. Воронцова к Волтеру

1.

A Paris, ce 9 juillet 1760.

Si je не vous ai pas écrit plus tôt, monsieur, pour vous remercier de toutes les honnêtetés que j'ai éprouvées de votre part à Genève; l'espérance de m'aquitter plus tôt de votre commission auprès de m-r de Choiseul ine Га fait retarder3 craignant toujours de vous ennuyer, en augmentant ce tas de lettres mutiles dont vous êtes accablé si souvent et qui consument cependant un temps, qui ne peut qu'être précieux au public et à vous-même ayant envie de s'instruire.

L'envie de vous écrire, plus forte que toutes ces considérations, m'y entraîne. Je ne le fais pas dans le dessein de vous engager à faire une pièce contre un parent bizarre, en vous envoyant le plan nécessaire, encore moins des lettres adressées pour m-r Ivanow (qui au fond est un galant homme n'ayant fait d'autre mal connu que celui de prendre un nom supposé et de renvoyer ses créanciers fort mécontens, lesquels viennent lui demander de l'argent). Je ne le ferai donc que pour vous demander la continuation de vos bontés auxquelles je n'ai d'autre droit que cet attachement et admiration que chacun doit avoir pour vous, monsieur, lorsqu'ils ne pensent pas comme les Chaumaix etc.....

 

J'ai trouvé à mon arrivée à Parisjim genre de littérature foudroyante des mauvaises brochures contre les philosophes et gens assez patients pour les lire. On donnera la semaine prochaine aux Italiens <Les Petits Philosophes>, suite de celle qui a été donnée au Français et qui aura probablement ainsi que l'autre ses admirateurs. Tout Paris est enchanté du Pauvre Diable. M-r Vadé n'a jamais été aussi plaisant de la vie; on lui saura certainement mauvais gré à l'autre monde

 

 

153

d'avoir pétrifie' dans celui-ci, même à sa mort, ce pauvre abbé Trublet qui ne ferme pas les yeux depuis que Catherine Vadé a rendu public l'ouvrage de feu son oncle.

 

Dès que j'aurai été à Versailles, je ne manquerai pas, monsieur, de 'm'aquitter de votre commission auprès de m-r Choiseul. J'en suis d'autant plus flatté qu'elle me fournira l'bccasion, sauf à vous ennuyer, de vous renouveler de nouveau les assurances de l'admiration et du respect avec lequel j'ai l'honneur d'être, monsieur, votre très-humble et très-obéissant serviteur

Comte Alexandre de Woronzow.

 

Agréez, monsieur, les assurances de mon respect pour madame Dénis. Je viens de recevoir de m-r Alethof, cousin de m-r Kouransky, le discours dont feu m-r Kouransky l'avait fait dépositaire. Je frémis pour tous mes compatriotes, quand je pense que son discours nous attirera la vengeance de tous ceux dont il a eu la témérité de parler. Je n'ai d'autre espérance que celle de trouver dans une étendue comme celle de Riga à la Chine quelques braves Chaumaix et Berthier pour faire face à ceux d'ici.

 

Перевод. Париж, 9-го Июля 1760. Я не писал к вам раньше, м. г., и не побдагодарил за всe учтивости, оказанныя мнe с вашей стороны в Женевe, потому что предварительно надеялся исполнить поручениe вами мне данное к г-ну Шуазёлю. Я все опасаюсь надоесть вам, увеличивая кучу безполезных писем, которыми так часто вас отягощают и на которыя тратится однако ваше время, драгоценное для публики и для вас самих, так как вы желаете поучаться. Увлекаюсь желанием писать к вам, которое превозмогает во мнe все эти соображения. При этом у меня нет в мысли приглашать вас к сочинению против чудака-родственника; я не посылаю вам нужнаго для того плана, ниже писем, обращенных к г-ну Иванову (он в сущности порядочный человек и, сколько известно, виноват только в том, что принял вымышленное имя и прогнал своих весьма недовольных кредиторов, которые являлись к нему просить денег). Итак, я стану просить у вас лишь продолжения вашего благоволения, на которое единственное право дают мне привязанность моя к вам, м. г., и удивление, обязательный для каждаго, коль скоро он не держится мыслей г-д Шоме и пр.... По приезде в Париж нашел я особаго рода литературу плохих брошюр, мечущих громы на философов, и нашел людей довольно терпеливых, чтобы читать эти брошюры. На будущей недели у „Итальянцев" дают „Маленьких Философов", продолжение пиесы, которая играна у „Французов"; она также вероятно будетъ иметь своих поклонников. Весь Париж в восхищении от „Беднаго Черта". Г-н Ваде никогда в жизни не был

 

 

154

так забавен; но его вероятно не пощадят на том свете за то, что в здешнем он олицетворил беднаго аббата Трюбле, который умер и который терпит тревогу, с тех пор как Катерина Ваде обнародовала сочинение покойнаго своего дяди. Как скоро буду в Версале, непременно исполню ваше, м. г., поручение к г-ну Шоазёлю. Оно мне тем лестнее, что доставит случай, лишь   бы вам   не   наскучить,   к новому изъявлению удивления и почтения, с коими   имею   честь быть,   м.   г., вашим покорнейшим и послушнейшим слугою. Граф Александр Воронцов. Примите, м. г., уверение в почтении моем к г-же Денис. Я получил от г-на Алетова речь, которую завещал ему покойный двоюродный брат его г-н Куранский. Трепещу за всех моих соотечественников при мысли, что речь эта привлечет на всех нас мщение всех тех, о ком он имел дерзость говорить. У меня одна надежда: на пространстве от Риги до Китая найдутся отважные Шоме и Бертье, способные противостоять здешним.

 

2.

La Haye, ce 11 mai 1767.

Monsieur.

Vous connaissez tout mon respect et mon admiration pour vous; d'après cela vous jugerez aisément de ma sensibilité et combien j'ai été flatté de l'obligeante lettre dont vous m'avez honoré, accompagnée d'un exemplaire des Scithes, que je garderai bien précieusement dans ma bibliothèque. Il serait mutile de dire tout le plaisir que j'ai eu à la lecture de cette tragédie; c'est une sensation que vos ouvrages, monsieur, ont toujours produit, et vous assurer combien elle est vraie, ce serait s'exposer à vous dire une chose que vous êtes accoutumé d'entendre depuis cinquante ans. Je me bornerai donc à vous parler de la belle simplicité avec laquelle tout y est conduit. Je compte avoir la satisfaction de la voir représenter ici bientôt. Nous avons une actrice (m-elle Martin) qui est bien propre à sentir et faire sentir aux autres tout ce qu'Obéide a de beau dans son rôle.

 

Je verrai avec grand plaisir, monsieur, la brochure, dont vous me faites l'honneur de me parler, et où il est question de l'Impératrice. Je voudrais bien vous envoyer de ce pays-ci quelque chose qui en vaille la peine; mais la littérature et la librairie y sont tombées presque tout-à-fait: il n'y a pas trois libraires dans les sept provinces, qu'on puisse opposer à ceux de la rue S-t Jaques; les autres sont des contrefactions des ouvrages qui paraissent ailleurs, le tout rempli de fautes; enfin, tous ces libraires n'ont pas un homme qui sache seulement assez de français et d'orthographe, pour corriger les fautes les plus , grossières. Malgré cela les livres se vendeut, et beaucoup de bonnes gens, ici et

 

 

155

ailleurs, ont toutes leurs bibliothèques compose'es de pareilles éditions, sans avoir e'té à même de se douter seulement qu'elles sont toutes fautives. D'ailleurs, avec cette prétendue liberté de la presse, les ministres, à force de prêcher, sont parvenus à la gêner extraordinairement.

Vous avez appris sûrement les persécutions que le pauvre professeur Gaudio a essuyées à Amsterdam pour avoir écrit quelques balivernes dans le Journal des Savans, lesquelles, par leur absurdité, ne méritaient pas d'être traite si sérieusement.

Je vous renouvelle, monsieur, mes remercîmens pour toutes vos bontés; vous ne devez pas douter de toute ma sensibilité à cet égard. ainsi que du respect avec lequel je suis, monsieur, votre très-humble et très-obéissant serviteur

C. Alexandre de Woronzow.

 

Перевод. Гага, 11-го Мая 1767. M. г. Вам вполне известно мое уважение и удивление к вам; поэтому вы легко поймете, как тронут и польщен я обязательным письмом, коим вы меня почтили, приложив к нему экземпляр „Скифов". Бережно сохраню его в моей библиотеке. Безполезно было бы говорить о том удовольствии, которое доставлено мнe чтением этой трагедии; это ощущение всегда производили, м. г., ваши творения, и уверять вас в искренности онаго значило бы повторять вам, что вы привыкли слышать в течении полувека. Скажу вам только, что весь ход трагедии отличается прекрасною простотою. Я разсчитываю на удовольствие скоро увидеть ее на сцене. У нас есть актриса (мадам Мартен) способная почувствовать и передать другим все что есть прекраснаго в роли Обеиды. С великим удовольствием, м. г., прочитаю я брошюру, о которой вы делаете мне честь говорить и в которой речь идет об Императрице. Мне бы хотелось послать вам отсюда что-нибудь того стоющее; но здешняя литература и книжная торговля почти в полном упадке: в семи провинциях не насчитаешь трех книгопродавцев, которые бы можно приравнять к книгопродавцам одной улицы Св. Иакова. Остальные занимаются перепечаткою, и всегда неверною, сочинений появившихся в других странах. Словом, все эти торговцы не имеют у себя человека знающаго достаточно по-французски и способнаго поправить грубейшия орфографическия ошибки. Не смотря на то, книги продаются, и много добрых людей, здесь и в других местах, наполняют свои библиотеки подобными изданиями, не подозревая даже, что все эти издания порченыя. Впрочем, при существовании мнимой свободы печати, министры чрезвычайно стесняют печать своими предостережениями. Вы наверно знаете о последствиях, которым подвергся в Амстердамe бедный профессор Годио за пустяки, которые он напечатал

 

 

156

в Журнале Ученых, и которые по нелепости своей не заслуживали, чтобы придавать им такую важность. Еще раз, м. г., благодарю вас за все ваше благорасположение. Вам нельзя сомневаться в моей признательности, как и в почтении, с коим я остаюсь, м, г., ваш покорнейший и послушнейший слуга граф Александр Воронцов.

 

Примечания.

Первое письмо графа А. Р. Воронцова от 9-го Июля 1760 года писано после посещения им Волтера, у котораго он был в Июне того же года. Ответ Волтера на это письмо от 16-го Июля напечатан в „Архиве Князя Воронцова", V, 445. В письмах этих идет речь о двух произведениях Волтера: a) Le Pauvre Diable, ouvrage en vers aisés de feu m. G. Vadé, mis en lumière par Catherine Vadé, sa cousine и б) Le Russe à Paris, petit poëme en vers alexandrins, composé à Paris par m. Ivan Aletchof, secrétaire de l'ambassade russe.

Второе письмо Воронцова служит ответом на два письма Волтера от 22 и 28 Апреля 1767 года, напечатанныя в „Архиве Князя Воронцова", V, 451. Из бумаг Императрицы, помещенных в „Сборнике Русскаго Историческаго Общества" (X, 181), видно, что здесь идет речь о Волтеровом „Lettre sur les panégyriques", за присылку которых она благодарит Волтера в письме своем от 18 (29) Мая 1767 г. (изд. Бёшо, т. 64, № 5.083).

Годио (Vincent Gaudio), о котором говорит Воронцов, поместил в Амстердамском Journal des Savants (Апрель, 1766) статью, направленную противу некоторых духовных лиц, за что запрещена была продажа этого нумера журнала.

Hosted by uCoz
$DCODE_1$